Odštampaj
Faktori rizika, razvoj bolesti
Citanja: 8093, Prosecna ocena: 2.68 
FAKTORI RIZIKA
Danas sa sigurnošću možemo govoriti o nekoliko predisponirajućih faktora rizika za nastanak PID. Žene koje su imale ranije gonokoknu infekciju, imaju mnogo više šanse da je dobiju ponovo. Dosta autora smatra da ranije preležana upala jajovoda, dovodi do gubljenja odbrambene sposobnosti jajovoda prema mikroorganizmima. Dokazano je da gonokok proizvodi tzv. liposaharidni toksin (otrov) koji uništava ćelije jajovoda.
Sledeći predisponirajući faktor je promiskuitet - seksualno opštenje sa više partnera. Statistički posmatrano, takve žene imaju 4 - 5 puta povećan rizik da razviju akutnu upalu jajovoda od onih koje imaju samo jednog partnera.
Treći faktor je postojanje intrauterinog kontraceptivnog sredstva - spirale. Žene koje imaju spiralu, 3-5 puta češće obolevaju od akutne upale jajovoda, a ako spirala stoji duže od 5 godina, taj rizik se udvostručava. Kontributivni faktori (oni koji doprinose) nastanku akutne upale jajovoda kod spirale su viševlaknasti konac koji se ostavlja duži ili kraći da viri u vaginu, a sama spirala, zbog širokog kontakta sa materičnom šupljinom i njenom sluzokožom proizvodi mikro lezije (oštećenja sluzokože materice) što omogućuje lakši nastanak upale materične sluzokože, a time i akutne upale jajovoda. Osobe mlađe od 20 godina, izložene su većem riziku u odnosu na stariju populaciju koja koristi spiralu u cilju konracepcije.
Suprotno ovome, smatra se da žene koje koriste oralnu kontracepciju - hormonske pilule, imaju povećanu zaštitu od nastanka akutne upale jajovoda, mada je mehanizam nastanka ove zaštite hipotetičan i diskutabilan. Jedan od mogućih mehanizama je uticaj ovih sredstava na sluz grlića materice koja postaje gušća i time sprečava prodor klica iz vagine u materičnu duplju i jajovod, a takođe, one imaju kraće trajanje menstrualnog krvavljenja i manje obilno krvavljenje, te na taj način "vrata" infekcije ostaju manje otvorena za prolaz mikroorganizama.
Mlađa životna dob je, takođe, jedan od faktora rizika, tako da više od 70 % žena sa akutnom upalom jajovoda ima manje od 25 godina. To se objašnjava češćim infekcijama seksualno prenosivim oboljenjima, većim brojem partnera kao i izbegavanjem zaštitnih sredstava.
RAZVOJ BOLESTI
Kod gonokokne i hlamidijalne upale jajovoda uzročnici se šire kanalikularno, iz sluzokože grlića materice, preko materične duplje i njene sluzokože do sluzokože jajovoda. 10-17 % žena koje imaju gonokok u kanalu grlića materice, razviće akutnu upalu jajovoda. Menstrualna krv igra značajnu ulogu u pogodovanju širenja bolesti iz donjeg genitalnog trakta prema jajovodima, ne samo što narušava kiselost vagilnog sekreta, već predstavlja idealnu podlogu za razvoj kako patogenih tako i uslovno patogenih bakterija iz vagine koje mogu izazvati akutnu upalu jajovoda. Kada uzročnici dospeju do sluzokože jajovoda, a to su najčešće gonokoki, priljubljuju se uz epitelijalne ćelije jajovoda izazivajući njihovu destrukciju, tako da za 2-7 dana one gube cilijarnu (trepljstu) pokretljivost uz stvaranje gnojave sekrecije koja u početku bolesti ističe kroz otvor jajovoda u prostor male karlice, izazivajući i upalu okolnih organa stvarajući srasline između jajnika, trbušne maramice, tankog i debelog creva. Organizam, u pokušaju da zaštiti gornji trbuh, dovodi do slepljivanja u predelu otvora jajovoda u malu karlicu, pa dolazi do nakupljanja gnoja u jajovodu, njegovog enormnog širenja i nastaje kobasičasta tvorevina ispunjena gnojem, tzv. Pyosalpx. Ukoliko se trajanje bolesti nastavi bez lečenja, dolazi do zahvatanja i pripadajućeg jajnika, nakupljanja gnoja i u jajniku, slepljivanja sa već upalno izmenjenim jajovodom, te na taj način nastaje kompleksni upalni, gnojavi tumor jajovoda i jajnika, tzv. Tuboovarijalni absces .
Hlamidijalna upala jajovoda i jajnika nastaje, kao što je već rečeno, intrakanalikularnim širenjem hlamidije, a smatra se da se hlamidija i putem spermatozoida, za koji se zakači, može aktivno preneti do sluzokože jajovoda. Razvoj i širenje upale je veoma sličan kao kod gonokoka.
Akutne upale jajovoda i jajnika, veoma često su polimikrobne prirode, kao što je ranije rečeno, izazvane mešanom aerobno-anaerobnom infekcijom i micoplasmom hominis. Mehanizam dospevanja ovih uzročnika iz donjeg genitalnog trakta do jajovoda i dalje, nije do danas savim razjašnjen, a smatra se da mogu biti prenešeni putem refluksa (vraćanja) menstrualne krvi, ali i pripajanjem za spermatozoide čime se aktivno transportuju do gornjeg genitalnog trakta.
